RAZVOD NA DVA KONTINENTA

Kako do sporazuma o starateljstvu ako oba roditelja žive u Americi i Srbiji?

 

 

Pitanje:

Poštovani gospodine Kostić, živim i radim u Njujorku, USA. U braku sam već 3 godine. Upoznali smo se i venčali u Srbiji. Dobili smo dete, koje je rođeno u Srbiji. Svo troje smo srpski državljani. Zajedno smo došli u Ameriku. Međutim, zbog neslaganja smo odlučili da se razvedemo i to želimo da učinimo u Srbiji i to sporazumno. Problem je nastao kod koncipiranja Sporazuma o starateljstvu nad našim maloletnim sinom. Naime, moj suprug se slaže da ja samostalno vršim roditeljsko pravo, ali on traži da o svim bitnim stvarima za život deteta zajednički odlučuje sa mnom, odnosno da o tim pitanjima ja ne mogu donositi odluke bez njegove izričite saglasnosti. S obzirom da kad se bude donela Presuda o razvodu braka, a ona će sadržati i sporazum o starateljstvu i izdržavanju maloletnog deteta, ta Presuda se posle mora priznati i u Americi, interesuje me da li će sud u Americi priznati ovakav sporazum?

Zašto Vas ovo pitam? Bila sam na konsultacijama kod advokata u Njujorku. Pogledao je nacrt Sporazuma o starateljstvu i rekao mi ja da sud ne bi prznao ovakav Sporazum jer sadrži odredbu da ja samostalno vršim roditeljsko pravo a istovremeno nemam prava samostalnog odlučivanja o bitnim stvarima vezanim za život maloletnog deteta.

Da li je to tačno? Možete li me posavetovati šta da radim?

 

Odgovor:

Odgovor na Vaše pitanje podrazumeva usaglašavanje normi srpskog i američkog zakonodavstva. Probaću da Vam što preciznije dam odgovor na postavljeno pitanje i dam odgovarajući pravni savet.

Američko zakonodavstvo: Smatram da Vam je advokat u Americi ili dao pogrešan savet ili je Vaše tumačenje istog bilo pogrešno. Naime, roditelji u Njujorku mogu se dogovoriti o Sporazumu o starateljstvu koji će objedinjavati zajedničko zakonsko starateljstvo – Joint Legal Custody (zajedničko odlučivanje o važnim pitanjima) i isključivo fizičko starateljstvo – Sole Physical Custody (dete uglavnom živi sa jednim roditeljem).

Praksa je da sudovi u Njujorku poštuju ovako zaključene sporazume, ali pod jednim glavnim uslovom – da je takav sporazum u „najboljem interesu detetaˮ. Dakle, sudovi uvek daju prioritet najboljem interesu deteta nad ličnim preferencijama roditelja.

Koji su ključni aspekti ove dve vrste starateljstva?

• Zajedničko zakonsko starateljstvo: Oba roditelja dele odgovornost za važne odluke u vezi sa obrazovanjem, zdravljem i drugim bitnim stvarima vezanim za dete, čak i ako dete većinu vremena živi sa jednim roditeljem.

• Samostalno fizičko starateljstvo: Dete živi sa jednim roditeljem više od 50% vremena, dok drugi roditelj obično ima pravo viđanja sa detetom.

 

Isključivo starateljstvo: Sud u Njujorku će dodeliti isključivo zakonsko i/ili fizičko starateljstvo jednom roditelju ako se smatra da je to u „najboljem interesu detetaˮ, posebno kada se roditelji ne mogu dogovoriti ili sarađivati ili ako je jedan roditelj nesposoban ili nepodoban.

Ključni faktori određivanja nepodobnosti jednog roditelja često uključuju istoriju nasilja u porodici, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem ili samovoljno odvođenje deteta od strane jednog roditelja, bez saglasnosti drugog roditelja.

U praksi se pokazuje da su uobičajene situacije kada se određuje isključivo starateljstvo sledeće:

• Nesposoban roditelj: Jedan roditelj ima istoriju zlostavljanja, zanemarivanja, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci ili ima ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem
• Nemogućnost saradnje: Kada roditelji nisu u mogućnosti komunicirati ili donositi zajedničke odluke za dobrobit deteta

Srpsko zakonodavstvo: U Vašem slučaju najvažnija odredba Porodičnog zakona a koja bi trebala da bude implamentirana u tekst Sporazuma je član 78. ovog zakona. Shodno toj odredbi, otac deteta (Vaš muž) ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa majkom deteta (Vi) kojoj je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava.

Koja su to pitanja? Shodno ovom članu, pitanja koja bitno utiču na život deteta su: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Ova odredba člana 78. Porodičnog zakona je jako važna i mora se insistirati da kao takva bude deo budućeg Sporazuma a i da bude stipulisana u sudskoj odluci, jer će to biti važno za buduće priznanje i izvršenje u Americi, gde će sud najpre utvrđivati šta je „najbolji interes detetaˮ. Takav interes sigurno ne može biti zastupljen ukoliko recimo jedan roditelj bez saglasnosti drugog roditelja promeni prebivalište i tako odvoji dete od drugog roditelja. Uostalom, sa tim ciljem je i naš Porodični zakon stipulirao ovakvu odredbu.

Komparacija američkog i srpskog zakonodavstva: Ukoliko pred sudom u Srbiji sklopite sledeći Sporazum: Vi vršite samostalno roditeljsko pravo, otac deteta plaća izdržavanje i viđa dete u precizno dogovorenim terminima, a o svim bitnim pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučujete zajednički i sporazumno, onda takav Sporazum idealno odgovara američkom: zajedničko zakonsko starateljstvo – Joint Legal Custody (zajedničko odlučivanje o važnim pitanjima) i isključivo fizičko starateljstvo – Sole Physical Custody (dete uglavnom živi sa jednim roditeljem).

 

Zaključak:

Ukoliko bi u Srbiji sklopili ovakav Sporazum, on ne bi bio u suprotnosti sa američkim pravom! Naprotiv, bio bi apsolutno usaglašen!!

Vezano za putovanje majke sa detetom za Srbiji dva puta godišnje u trajanju od dva do maksimalno tri meseca, a kako je predloženo u nacrtu sporazuma:

Pružam Vam osvrt na američko, kao i na srpsko zakondodavstvo:

U New Yorku, najbolji interes deteta je najvažniji standard za utvrđivanje da li roditelj može preseliti dete u inostranstvo, čak i na privremeni period od 2 puta po 2-3 meseca godisnje. Prema značajnom presedanu iz sudske prakse , sudovi ne koriste jednu formulu, već procenjuju sve okolnosti kako bi osigurali da preseljenje služi fizičkoj, emocionalnoj i psihičkoj dobrobiti deteta.

Ključni faktori koje razmatraju sudovi New Yorka !

-          Motiv za preseljenje: Sud ispituje da li majka ima "uverljiv razlog"  ili je namera preseljenja da ometa očev odnos.

-          Uticaj na odnos oca i deteta: Ovo je centralni fokus. Sud procjenjuje da li će preseljenje "značajno narušiti" očevu bliskost sa detetom.

-          Poboljšanje kvaliteta života: Sudije zele da vide da postoji "značajna korist" za život deteta, uključujući ekonomsku stabilnost, emocionalno zdravlje i superiorne obrazovne ili medicinske resurse u novoj zemlji.

-          Stabilnost i kontinuitet: Sudovi uglavnom favoriziraju održavanje statusa quo i stabilnosti u trenutnoj sredini, odnosno u zemlji gde dete pretezno boravi. U ovom slucaju je to Amerika.

-          Preferencije djeteta: Zavisno od uzrasta deteta, sud može uzeti u obzir njegove želje, iako to nije odlučujući faktor.

-          Potrebna dozvola: Roditelj ne može legalno preseliti dete iz zemlje i na kraci period, bez pismene saglasnosti drugog roditelja ili sudskog naloga Porodičnog suda države New York ili Vrhovnog suda.

-          Privremeno preseljenje: Iako sudovi mogu biti fleksibilniji s privremenim preseljenjima, otac i dalje ima pravo prigovoriti ako to značajno ometa njegovo vreme provedeno s detetom.

-          Haška konvencija: Sudovi u New Yorku mogu također razmotriti je li zemlja odredišta potpisnica Haške konvencije(sto Srbija jeste) kako bi osigurali da se dete može vratiti ako ga majka ne dovede nazad nakon odredjenog perioda( 2puta po 2 ili 3 meseca) boravka van Amerike.

 

U Srbiji, prema shvatanju koje preovladjuje u sudskoj praksi, a takodje i u praksi Centra za socijalni rad, prilikom odlučivanja o poveri, treba nastojati da se dete ne odvaja od sredine u kojoj živi I na koju se naviklo, s obzirom da takva promena može da ugrozi njegovu psihicku stabilnost. Pritom se polazi od ideje da detetu, ionako pogodjenom prestankom porodične zajednice, nove promene mogu doneti neizvesnost prilagodjavanja, te da ih stoga, u meri u kojoj je to moguce treba izbegavati.

Takodje, dete u takvim situacijama, neće u duzem period moci da bude sa ocem a to svakako nije dobro za psihički razvoj deteta , niti je pak to najbolji interes deteta.